SENSITIVITY OF CORYNEBACTERIUM DIPHTHERIAE STRAINS TO ANTIBACTERIAL PREPARATIONS


Cite item

Full Text

Abstract

Aim. Study the prevalence and mechanisms of resistance in circulating C. diphtheriae strains. Materials and methods. 664 C. diphtheriae strains isolated in 1987 - 2013 in various regions of Russia and sent to the reference center of Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology were the object of the study. Antibiotic sensitivity of the strains was studied by disk-diffusion and E-test methods using 10 antimicrobial preparations. Nucleotide sequence analysis was carried out by using BLAST program and EMBL/GenBank database. Results. Most of the studied strains turned out to be sensitive to all the antibacterial preparations used. 1.2% of C. diphtheriae strains turned out to be resistant to penicillin and 6.0% had intermediate level of resistance. 0.4 - 0.6% of the strains had intermediate level of resistance to macrolides, and 4.0 - 4.4% were resistant. 2.0% of the strains had multiple resistance. Erm(X)-specific PCR carried out in this study showed that all the C. diphtheriae strains resistant to macrolide antibiotics carry erm(X) gene. Conclusion. The results of the study indicate a fairly high level of prevalence for C. diphtheriae strains resistant to antibiotics.

Full Text

ВВЕДЕНИЕ Масштабное и бесконтрольное применение антибиотиков в медицине и ветеринарии привело к возникновению резистентности к ним у большинства условно патогенных и облигатно патогенных микроорганизмов. Удельный вес штаммов, устойчивых к действию антибактериальных препаратов, увеличивается с каждым годом. Многие заболевания микробного генеза, в недавнем прошлом поддававшиеся терапии антибиотиками, теперь становятся трудно излечимыми. В связи с этим, изучение феномена резистентности бактерий к антибиотикам является актуальной задачей медицинской микробиологии и основой рациональной антибиотикотерапии инфекционных болезней. Антибиотики применяются для санации дифтерийных бактерионосителей, в комплексной терапии отдельных форм дифтерии, а также для лечения инвазивных заболеваний, вызванных нетоксигенными C. diphtheriae [1, 4, 6, 9]. Препаратами выбора являются пенициллин и макролиды. Однако даже повторные курсы антибиотикотерапии часто оказываются неэффективными. Это может объясняться врожденным или приобретенным нарушением колонизационной резистентности слизистых оболочек, дисбиоза ротоглотки и носа [4], а также резистентностью штаммов C.diphtheriae к применяемым антибиотикам. Учитывая общую тенденцию к росту антибиотикорезистентности микроорганизмов целью исследования явилось изучение распространенности и механизмов данного явления у циркулирующих штаммов C.diphtheriae. МАТЕРИАЛЫ И МЕТОДЫ Объектом исследования явились 664 штамма C.diphtheriae, которые были выделены в 1987 - 2013 гг. в различных регионах России (гг. Москва, Санкт-Петербург, Краснодар, Уфа, Пенза; Московская, Владимирская, Калининградская, Омская, Мурманская, Астраханская, Тульская, Ярославская, Ивановская, Воронежская, Кемеровская, Новосибирская, Челябинская, Брянская, Тверская, Смоленская области). Из них 367 штаммов биовара gravis и 297 штаммов биовара mitis как токсигенные (370 штаммов), так и нетоксигенные (294 штаммов). Идентификацию штаммов С. diphtheriae проводили по «Методическим указаниям по лабораторной диагностике дифтерийной инфекции» МУ 4.2.698-98. Изучение антибиотикочувствительности штаммов С. diphtheriae осуществляли согласно МУК 4.2.1890-04 «Определение чувствительности микроорганизмов к антибиотическим препаратам» и проводили двумя методами: диско-диффузионным с использованием антимикробных препаратов - эритромицин, азитромицин, рифампицин, пенициллин, ампициллин, имипенем, линкомицин, клиндамицин, офлоксацин, ципро-флоксацин и методом E-test (HIMEDIA, Индия). В работе использовали питательную среду АГВ-агар (ГНЦПМБ, пос. Оболенск) с добавлением 10% сыворотки крупного рогатого скота. В качестве контрольных штаммов использовали Staphylococcus aureus 25923 и токсигенный штамм C.diphtheriae биовара gravis 665, полученные в государственной коллекции патогенных микроорганизмов Научного центра экспертизы средств медицинского применения. ПЦР проводили в соответствии с [3]. Дизайн праймеров был осуществлен на основе информации GenBank (http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez). ПЦР смесь содержала 1,5 mM MgCl2, 10 mM Tris-HCl (pH 8,3), 50 mM KCl, 1,0 мкМ каждого праймера, по 200 мкМ каждого дезоксинуклеозидтрифосфата, 1 мкл ДНК и 1 ед. Taq DNA-полимеразы в окончательном объеме 25 мкл. Нуклеотидные последовательности фрагментов ДНК штаммов C.diphtheriae определяли с помощью ABI PRISM Big Terminator cycling sequencing ready reaction kit на ABI DNA секвенаторе. Анализ нуклеотидных последовательностей проводили с использованием программ BLAST и базы данных EMBL/GenBank. РЕЗУЛЬТАТЫ Результаты исследования активности антибактериальных препаратов в отношении C.diphtheriae показали, что большинство изученных штаммов оказались чувствительными ко всем используемым антибактериальным препаратам. Все штаммы C.diphtheriae были чувствительными к имипенему и офлоксацину. Промежуточный уровень устойчивости имели: 6,0% штаммов - к пенициллину, 1,7% штаммов - к ампициллину, 0,45% штаммов - к эритромицину и по 0,6% - к азитромицину и ципрофлоксацину. Также были выявлены антибиотикорезистентные штаммы C.diphtheriae. Причем, устойчивость была обнаружена ко всем группам изучаемых антибиотиков - препаратам пенициллинового ряда, макролидам, линкозамидам и рифампицину: 1,2% штаммов оказались устойчивыми к пенициллину и 1,7% штаммов - к ампициллину; 4,4% штаммов - к эритромицину (14-членному природному макролиду) и 4,0% - к азитромицину (15-членному полусин-тетическому макролиду); 1,2% штаммов - к линкомицину и 2,4% штаммов - к клиндами-цину; 4,7% штаммов - к ри-фампицину. Нами не было обнаружено штаммов C.diph-theriae, резистентных к ци-профлоксацину. Множественной резистентностью, то есть устойчивостью к двум, трем или более антибактериальным препаратам, обладали 2,0% исследованных штаммов C.diphtheriae. Все они были устойчивы к макро-лидам - эритромицину и азитромицину; 0,3% и 0,9% штаммов характеризовались устойчивостью к трем антибиотикам: пенициллину-эритромицину-азитромицину и эритромицину-азитромицину-клиндамицину, соответственно. Было также обнаружено 1,5% штаммов C.diphtheriae, обладающих устойчивостью к 4 антибиотикам - пенициллину, эритромицину, азитромицину и рифампицину, и 1,5% штаммов - к эритромицину, азитромицину, клиндамицину и рифампицину. Типичная электрофо-реграмма продуктов ПЦР-ДНК фрагментов гена erm(X) штаммов C.diphtheriae. 1 - маркер молекулярных масс 100 bp DNA Ladder Plus (Fer-mentas, Литва); 2 - 6 - ДНК штаммов C.diphtheriae, резистентных к эритромицину; 7 - отрицательный контроль. С помощью Е-теста нами была изучена минимальная подавляющая концентрация (МПК) к антибиотикам у штаммов C.diphtheriae, резистентных по результатам дискодиффузионного теста к эритромицину и азитромицину. Установлено, что у 12 из 20 таких штаммов МПК к эритромицину составила 16 - 32 мкг/мл, а у остальных восьми штаммов МПК была >256 мкг/мл. Для расшифровки молекулярных механизмов резистентности к эритромицину штаммы C.diphtheriae, устойчивые к этому антибиотику, были проанализированы в полимеразной цепной реакции (ПЦР) со специфическими ErmХ-F - ErmХ-R праймерами, фланкирующими ген erm^). После проведения электрофореза продуктов ПЦР в агарозном геле во всех образцах, содержавших ДНК резистентных штаммов C.diphtheriae, был выявлен фрагмент размером 855 п.н., соответствующий амплифицируемому участку гена erm(X) (рис.). Для валидации полученных результатов и установления специфичности выявленных нами фрагментов ДНК гена erm(X) было проведено прямое и обратное секвенирование полученных ампликонов (см. ниже). В результате секвенирования были идентифицированы нуклеотидные последовательности, которые полностью соответствовали последо- СI j V V СООМ АД 7 TT СОСТ7 А Т С С C003IC С С С13 Li ACM Т G UU039T Ч ТОО, CCftTC й С 7 7 LjUUi-L вСП 1 GOG СГ (зсгетАтсааьия^гомагс1£1изк5самооалтсьс1ыайтосссссагсйАС&ттгоостота<зссоаллА а с ?, ел-: с т т а а т я сос&ь а лас с смет с лад т с- г:-аас с ас а gooac с ас т алон; a т с ас ад г ил с с с т а с-зс-с lACTOOGGCCCGGCflGCGAGCGACriCCCACTGCAr.bAGGAGCACAGCdCAGrrCATGCCGGOGC.MGCJiGCAA:! TTCGMGftATGDClimraOTGAGarEblUljGGGMIATTTCCnaCMTEbOKlEOGbffrGGCGGlJrAftCCBGllGrrA AG I’ ЛДДТС Al C1TB 5ДС: АС T 7 г БДССК С С G L L GAGSftfi GTTT7 ГТ171G1G ЛI’ Г ггэ: С AG г TJ". G ГТТТЙС G Г НШС 7 7 г: МСГЭС Г G Г Т il, TCGC С L Т П П П еллет G G G С CJL ГСМ G 7 G Л 5 ТЕНЯМ Г л Г Г-5СТ1 С C7GGTC OSATC 7 С М1 Г Eft 75етязетг5*ЕСТ7тетттицсмс^тс»тслтемйГ1сшблтсттт;7ет?1ч®г1™Е1Ааитттти;ссд’Г5 ТТССТ'ЕЙ^^™СКЛТОетЛ7вС»««ЖТ^МИЛЧС?1СТ7Бта™ТТ577Е11Е11ДАЛЛЛИТТТОТГМБ7СаУ1 ?^™таи^етгесстА^дтллдсот5аЕспт1ЛТАдаггсри1Т5ДАТл.трг1?5гтдд1С7СТСАда:ть1Епгтт СЛГСКЙ^7РИГЛ™ВС1аТТСТЧ5С7Га1ТВДЕ1ТЛЛТ1аТАЛГ7ГД^ГГТТЛ™Ж7ГТАЛТСЫАТТ7ГСДТТГС М с; VAlfАп с 1 ft г; гаиДТтт; г: с СЛТД'^ГГТДИ? с^Т К ТЛСГАСТАЛ С TAc£vIl:_l.Ai; ftftTCVI'IVAA СГТ R.T ЫССЙОТАТСАШЛТСД'ИСМКСГДТСЛТИеТССТСЙСТСОСТЖЩЯЖ СТОГА вательности гена erm(X), опубликованной в GenBank (access. no. {“type”:”entrez-nuc-leotide”,”attrs”:{“text”:”U21300”,”term_id”:”4019167”}}U21300). Таким образом, установлено, что циркулируют штаммы C.diphtheriae, резистентные к пенициллинам, макролидам, линкозамидам и рифампицину. Более 4% штаммов являются устойчивыми к препарату выбора - эритромицину; такая устойчивость обусловлена наличием гена erm(X). ОБСУЖДЕНИ Е Пенициллины и макролиды стали применяться для лечения дифтерийных бактерионосителей и дифтерии (с целью ингибирования размножения возбудителя и уменьшения продукции им токсина) еще в 1950-х годах. Первые результаты изучения чувствительности штаммов C.diphtheriae к пенициллину и эритромицину показали, что значения МПК могут варьировать в достаточно широких пределах [10, 26]. McLaughlin J. et al. [16] усовершенствовали методику постановки антибиограммы и показали отсутствие корреляции между биологическими свойствами C.diphtheriae (биовар, способность к продукции токсина) и их чувствительностью к антибиотикам. Штаммы C.diphtheriae, резистентные к эритромицину, были впервые выявлены в начале 1970-х годов в Сиетле (США) и Канаде у больных с кожной формой дифтерии [11, 19]. К этому же периоду относится и первое сообщение об обнаружении в Индонезии значительного числа штаммов C.diphtheriae (до 86%), резистентных к терациклинам. Данные штаммы также были выделены от больных с кожной формой заболевания [22]. В дальнейшем были описаны случаи выделения в разных странах мира штаммов C. diphtheriae, резистентных к пенициллину, оксациллину, тетрациклину, эритромицину, рифампицину и клиндамицину [2, 8, 12, 13, 17, 25]. В настоящее время отмечается тенденция к росту невосприимчивости штаммов к пенициллину. Пропорция таких штаммов достигает 15% [18, 20, 25]. Результаты многочисленных исследований свидетельствуют о снижении чувствительности к эритромицину и циркуляции до 27% штаммов C.diphthe-riae, резистентных к этому препарату, причем наибольший процент таких штаммов регистрируется у больных с кожной формой дифтерии и дифтерийных бактерионосителей [12, 13, 17, 25]. Кроме того, выявляется до 17% штаммов C.diphtheriae, резистентных к клин-дамицину. В большинстве случаев резистентность к клиндамицину коррелирует с устойчивостью к эритромицину [14, 15, 18]. По данным отечественных авторов, среди штаммов C.diphtheriae, выделенных в 2005 - 2007 гг., регистрировали рост МПК к эритромицину до 23% и пенициллину до 21% [2]. В проведенном нами исследовании было выявлено 1,2% штаммов C.diphtheriae, резистентных к пенициллину, в то время как 6,0% штаммов имели промежуточный уровень устойчивости к этому антибиотику. Все штаммы, устойчивые к пенициллину были чувствительны к цефалоспоринам. Полученные данные о чувствительности к имипенему и цефалоспоринам согласуются с данными других исследователей [15, 20]. Макролидные антибиотики - эритромицин и азитромицин - обладали практически одинаковой активностью в отношении всех изученных штаммов C.diphtheriae. Промежуточный уровень устойчивости к макролидам имели 0,4 - 0,6% штаммов, а резистентными оказались 4,0 - 4,4% штаммов. Следует также отметить, что соотношение между чувствительными, промежуточно устойчивыми и резистентными к 14- и 15-членным макролидам штаммами было практически таким же, как и для обоих линкозамидов. Среди других возбудителей, вызывающих инфекции дыхательных путей, резистентность к эритромицину составляет от 15% до 25% в различных странах Европейского региона и достигает 68% в странах ЮгоВосточной Азии, а также превалирует над устойчивостью к пенициллинам [5]. В нашем исследовании резистентность штаммов C.diphtheriae к макролидным антибиотикам также была выше, чем к пенициллинам. Кроме того, не было выявлено закономерности между устойчивостью к пенициллинам и макролидам, что согласуется с данными других исследователей [20] и обусловливает необходимость параллельного тестирования штаммов C.diphtheriae к обоим препаратам. Интересными представляются данные об увеличении циркуляции мультирезистентных штаммов C.diphtheriae, устойчивых сразу к нескольким антибактериальным препаратам, удельный вес которых варьирует от 2,3% до 20% в разных странах мира [12, 20]. Полученные нами результаты также свидетельствуют о наличии в циркулирующей популяции C.diphtheriae до 2% таких штаммов. Резистентность к макролидам у штаммов C.diphtheriae, выделенных от больных с кожной формой дифтерии, оказалась связанной с наличием R-плазмид, несущих ген резистентности к эритромицину - ermX [7, 23, 24]. Эритромицин ингибирует синтез бактериальных белков, взаимодействуя с 23S рРНК большой субъединицы рибосомы. Устойчивость к эритромицину обусловлена защитным действием фермента эритроми-цинметилазы, продукта гена erm, метилирующей остаток аденина в молекуле 23S рибо-сомной РНК, что предотвращает связывание антибиотика. Подобный механизм резистентности к макролидам получил широкое распространение и среди других возбудителей инфекций дыхательных путей, таких как Staphylococcus и Streptococcus [5]. Проведенная в настоящем исследовании erm(Х)-специфическая ПЦР показала, что все резистентные к макролидным антибиотикам штаммы C.diphtheriae несут ген erm^). То есть, резистентность российских штаммов C.diphtheriae к эритромицину обусловлена наличием аллели erm(X)cd, которая, согласно номенклатуре Roberts M.C. et al. [21], относится к классу Х генов erm. Несмотря на достаточно высокий уровень гомологии между генами erm(X), выявленный у различных видов коринебактерий (C.diphtheriae, C.jeikeium, C.xerosis и др.), их нуклеотидные последовательности имеют отличия и могут являться составной частью плазмид, транспозонов или быть интегрированными в хромосому [21, 23, 24]. Постоянная циркуляция возбудителя дифтерии среди населения России и других стран мира [1] свидетельствует о существовании угрозы возникновения вспышек дифтерийной инфекции. Результаты исследований указывают на достаточно высокий уровень распространенности штаммов C.diphtheriae, устойчивых к антибиотикам. Следовательно, целесообразно продолжать мониторинг антибиотикорезистентности штаммов, что позволит клиницистам правильно оценивать потенциальную эффективность лекарственных препаратов.
×

About the authors

I. A Chagina

Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology, Moscow, Russia

O. Yu Borisvoa

Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology, Moscow, Russia

V. G Melnikov

International Scientific-Technical Centre, Moscow, Russia

G. A Ivashinnikova

Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology, Moscow, Russia

A. S Pimenova

Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology, Moscow, Russia

E. E Donskikh

Pirogov Russian National Research Medical University, Moscow, Russia

L. I Kafarskaya

Pirogov Russian National Research Medical University, Moscow, Russia

V. A Aleshkin

Gabrichevsky Moscow Research Institute of Epidemiology and Microbiology, Moscow, Russia

References

  1. Комбарова С.Ю., Мельников В.Г., Борисова О.Ю. и др. Характеристика штаммов C.diphtheriae, циркулирующих в различные периоды эпидемического процесса дифтерийной инфекции. В: Вакцинопрофилактике - 200 лет. 1997, с. 27-32.
  2. Краева Л.А., Ценева Г.Я. Особенности биологических свойств C.diphtheriae, циркулирующих в постэпидемический период. Журн. микробиол. 2009, 3: 3-6.
  3. Мазурова И.К., Комбарова С.Ю., Мельников В.Г., Борисова О.Ю., Платонова ТВ., Бугаев Н.А. Ускоренный метод лабораторной диагностики и наблюдения за возбудителем дифтерийной инфекции. Методические рекомендации. М., Минздрав РФ, 2001.
  4. Мельников В.Г., Мазурова И.К., Платонова ТВ. и др. Микрофлора ротоглотки у дифтерийных бактерионосителей до и после антибиотикотерапии. В: Вакцинопрофилактике - 200 лет. 1997, с. 32-35.
  5. Страчунский Л.С., Кречикова О.И., Решедько Г.К. и др. Чувствительность к антибиотикам пневмококков, выделенных от здоровых детей из организованных коллективов. Клиническая микробиология и антимикробная химиотерапия. 1999, 1 (1): 31-39.
  6. Barraud O., Badell E., Denis F. et al. Antimicrobial drug resistance in C.diphtheriae. Emerg. Infect. Dis. 2011, 17 (11): 2078-2080.
  7. Coyle M.B., Minshew B.H., Bland J.A. et al. Erythromycin and clindamycin resistance in C.diphtheriae from skin lesions. J. Antibiot. Chemother. 1979, 16: 525-527.
  8. Engler K.H., Warner M., George R.C. In vitro sensitivity of C.diphtheriae to antimicrobial agents. Fifth International meeting of the European laboratory working group on diphtheria, 1998.
  9. Fafour E., Badell E., Zasada A. et al. Characterization and comparison of invasive C.diphtheriae isolates from France and Poland. J. Clin. Microbiol. 2012, 50 (1): 173-175.
  10. Florey M.E. Diphtheria and carriers of C. diphtheria. In: The clinical application of antibiotics (penicillin). London, Oxford University Press, 1952, p. 205-211.
  11. Jellard C.H., Lipinski A.E. C.diphtheriae resistant to erythromycin and lincomycin. Lancet. 1973, i: 156.
  12. Kneen R., Pham N.G., Solomon T et al. Penecillin vs. erythromycin in the treatment of diphtheria. J. Clin. Microbol. 1998, 27: 845-850.
  13. Maple P. A., Efstratiou A., Tseneva G. et al. In vitro susceptibilities of toxigenic strains of C.diphtheriae isolated in northwestern Russia and surrounding areas to ten antibiotics. J. Antibiot. Chemother. 1994, 34 (6): 1037-1040.
  14. Mattos-Guaraldi A.L., Formiga L.C.D., Pereira G.A. Cell surface components and adhesion in C.diphtheriae. Microbes Infect. 2000, 2: 1507-1512.
  15. Mattos-Guaraldi A.L., Moreira L.O., Damasco P.V. et al. Diphtheria remains a threat to health in developing world - an overview. Mem. Inst. Oswaldo Cruz. 2003, 98: 987-993.
  16. McLauhlin J., Bickham S., Wiggins G. et al. Antibiotic susceptibility patterns of recent isolates of C.diphtheriae. Applied Micribiol. 1971, 21 (5): 844-851.
  17. Mina N., Burdz T, Wiebe D. et al. Canadian’s first case of multi-drug resistant C.diphtheriae isolated from a skin abscess. J. Clin. Microbiol. 2011, 49 (11): 4003-4005.
  18. Patey O., Bimet F., Emond J.P. еt al. Antibiotic susceptibilities of 38 nontoxigenic strains of C.diphtheriae. J. Antibiot. Chemother. 1995, 36: 1108 - 1110.
  19. Pedersen A.H., Spearman J., Troca E. et al. Diphtheria on skid road, Seattle, Washington, 1972 - 1975. Public Health Rep. 1977, 92 (4): 336-342.
  20. Pereira G., Pimenta F., Santos F.R. et al. Antimicrobial resistance among Brazilian C.diphtheriae strains. Mem. Inst. Oswaldo Cruz. 2008, 103 (5): 507-510.
  21. Roberts M.C. Update on macrolide-lincosamide-streptogramin, ketolide, and oxazolidinone resistance genes. FEMS Microbiol. Lett. 2008, 282:147-159.
  22. Rockhill R., Sumarmo, Hadiputranto H. et al. Tetracycline resistance of C.diphtheriae isolated from diphtheria patients in Jakarta, Indonesia. J. Antibiot. Chemother. 1982, 21 (5): 842-843.
  23. Rosato A., Lee B., Nash K. Inducible macrolide resistance in C.jeikeium. J. Antibiot. Chemother. 2001, 45 (7): 1982-1989.
  24. Schiller J., Groman N., Coyle M. Plasmids in C.diphtheriae mediating erythromycin resistance. J. Antibiot. Chemother. 1983, 18: 814-821.
  25. Von Hunolstein C., Scopetti F., Efstratiou A. et al. Penicillin tolerance amogst non-toxigenic C. diphtheria isolated from cases of pharyngitidis. J. Antibiot. Chemother. 2002, 50: 125-128.
  26. Welch, H. Penicillin. In: A guide to antibiotic therapy. New York, Medical Encyclopedia Inc., 1959, p. 48.

Supplementary files

Supplementary Files
Action
1. JATS XML

Copyright (c) 2014 Chagina I.A., Borisvoa O.Y., Melnikov V.G., Ivashinnikova G.A., Pimenova A.S., Donskikh E.E., Kafarskaya L.I., Aleshkin V.A.

Creative Commons License
This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.

СМИ зарегистрировано Федеральной службой по надзору в сфере связи, информационных технологий и массовых коммуникаций (Роскомнадзор).
Регистрационный номер и дата принятия решения о регистрации СМИ: ПИ № ФС77-75442 от 01.04.2019 г.


This website uses cookies

You consent to our cookies if you continue to use our website.

About Cookies